Languages

Share on Facebook   Tweet   Share on Google+   Share on LinkedIn

logo kaspev
KASPEV - Klaster socijalnog preduzetništva Vojvodine
CASPEV -The Custer of social entrepreneurship in Vojvodina

Šta je znakovni jezik

  

Znakovni jezik je poput svih drugih jezika, koji se koristi za razmenu informacija između dve i više osoba. Ono što su za govorni jezik reči, za znakovni su gestovi ili znakovi. Umesto da se koriste glas i izgovaraju reči, u znakovnom jeziku se koriste pokreti ruku, tela, lica, usta i glave za izražavanje različitih pojmova. Umesto sluha kojim shvatamo reči, koristimo vid sa kojim tumačimo znakove.

  

Na zasedanju UNESCO-a, 1984. godine u Parizu, formulisana je definicija znakovnog jezika koja glasi:

"Znakovni jezik je vid komunikacije, kojim se reči i pojmovi iskazuju rukama, kojom prosečan pojedinac lako izražava reči, misli i celine, zavisno od konteksta ili složene serije ideja".

  

 

“…. Znakovni jezik je jezik koji je jedanko prikladan i za ljubav i za govore, za flert i za matematiku…”

Znakovni jezik je kompleksan, strukturiran, živ jezik. Ima jaku kulturnu osnovu i pripada velikom broju znakovnih jezika koji su rašireni među skupinama gluvih u celom svetu.
  

 

  • Većina ljudi misli da sve gluve osobe iz celog sveta govore istim znakovnim jezikom, odnosno da je znakovni jezik univerzalan. Međutim, to nije tačno. Postoje nacionalni znakovni jezici karakteristični za svaku zemlju.

  • Republika Srbija je jedna od 30 država koja je 2015. godine priznala Znakovni jezik kao jezik manjine.

Šta je prsna azbuka

  

Postoji jednoručna i dvoručna azbuka. Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora koriste dvoručnu azbuku, a u Sloveniji i u većini drugih evropskih zemalja koristi se jednoručna abeceda, kao internacionalno priznati sistem. Australija, Engleska, Škotska, Novi Zeland, Indija i Južna Afrika imaju svoj, priznati sistem dvoručne abecede. Međutim, i tamo je poznat jednoručni sistem i brzo se prebace na njega ako se neko koristi njim.

Zajednica gluvih osoba u Republici Srbiji koristi dvoručnu azbuku. U dvoručnoj azbuci postoje sva slova srpskog govornog jezika. Ručna azbuka ima ulogu pomoćnog sredstva u komunikaciji koje se najčešće koristi za izricanje ličnih imena, naziva ustanova i manje poznatih mesta, za stručne izraze i reči za koje ne postoji dogovoreni znak ili su manje poznati.

Upotreba znakovnog jezika

Svaki narod, kao i svaka pokrajina, ima svoj znakovni jezik. Gestovi su nastajali, nastaju i dalje se razvijaju prirodnim putem zbog potrebe određene grupe ljudi za komunikacijom. Kada smo upoznati sa govornim jezikom određenog narečja, primećujemo i razlike u znakovnom jeziku koji koristi manja grupa ljudi. Tako možemo razlikovati: pokrajinske gestove, dečje gestove, porodične gestove, školske gestove, kulturno-obrazovne gestove, gestove među poznanicima.

Pored originalnog znakovnog jezika, koji gluvi upotrebljavaju među sobom, sa počecima obrazovanja gluvih pojavili su se i različiti znakovni sistemi. Oni su povezani sa govornim jezikom, ili su kombinacija gesta i govornog jezika, jer su u proces stvaranja bili uključeni čujući profesori, roditelji i drugi. Većina gluvih ima probleme sa usvajanjem strukture znakovnog jezika. Slično se dešava I sa čujućim roditeljima gluve dece. Zato su u svetu i kod nas razvijeni sistemi za komunikaciju između gluvih i čujućih.
Ti sistemi su vrlo rašireni i dobronamerni, jer žele gluvima da pomognu pri učenju govornog jezika, koji je potreban za dalje obrazovanje i druženje sa čujućim ljudima. Gluva osoba koja zna oba jezika je dvojezična i mnogo bolje komunicira u određenom znakovnom sistemu u odnosu na situaciju.

Kako se sporazumevati sa gluvima

Način sporazumevanja gluvih se razlikuje od čujućih. Gluvi se međusobno najčešće sporazumevaju u svom jeziku, npr srpski znakovni jezik. Sa čujućim je sporazumevanje otežano. Gluvi čujuće lako odbacuju, ako se ne potrude da govore polako, razgovetno, jednostavno i pravilno. Sa čujućima se lako sporazumevaju preko prevodioca, pismeno ili govorom.

Praktični saveti pri komunikaciji sa licima oštećenog sluha:

  

Kada se obraćete gluvoj osobi, gledajte u nju da bi znala da se njoj obraćate (mora da vidi vaša usta).

  • Nemoj vikati jer te ne mogu čuti!
  • Budite kratki u izlaganju, nemojte vikati jer će to izmeniti vaš izraz lica i gluva osoba će teže razumeti poruku.
  • U toku razgovara izbegavajte suvišne pokrete, ako ne znate gest, jer joj na taj način odvlačite pažnju.
  
  
  • Ako slabije čujem, još mogu razumeti glasan govor u tihim i mirnim prostorijama.
  • Govoro mi na uvo, na koje bolje čujem.
  • Govori polako, jasno i razgovetno.
  • Obratite pažnju na buku koja mi smeta u sporazumevanju sa vama. Vaš glas nije jedini zvuk koji čujem, i drugi zvući se pojačavaju preko slušnog aparata.
  • Ako niste sigurni da sam Vas razumeo, ponovite više puta ono što ste hteli da mi kažete. Dobro je proveriti da li sam razumeo kontekst.
  • Ako slabije čujem, možda mogu čitati sa usana.
  • Gledaj u mene dok mi govoriš - pritom nemoj saginjati glavu i pokrivati usta!
  • Kada razgovaraš sa mnom, moraš se licem okrenuti prema meni i da između reči ne žvaćeš, ne pušiš i ne prekrivaš usta rukama.
  
  

Kako ćeš saznati koji mi način komunikacije odgovara?

  • Ja ću ti pokazati koji mi način komunikacije najviše odgovara, nemoj se truditi nametnuti mi komunikaciju koju ne poznajem.
  • Ako vas nisam razumeo preformulišite rečenicu ili upotrebite druge jednostavne, kratke reči.
  • Slušanje i čitanje sa usana je vrlo naporno, zato ograniči količinu informacija koju mi govoriš.
  • Priđi i lagano me potapši po ramenu ili me uhvati za ruku, tako ću znati da si tu.
  • Nemoj mi prilaziti s leđa ili sa strane jer te tako ne mogu videti. Priđi mi s preda jer te tako lakše mogu videti.
  • Ako nisam u tvojoj blizi a zeliš da me kontaktiraš, mahni mi širokim pokretom da mi skreneš pažnju ili udari nogom o pod, rukom o sto (proizvedemo zvuk koji se prenosi kroz podlogu).
  • U zatvorenoj prostoriji možeš mi privući pažnju gašenjem i paljenjem svetla.
  
  
  • Nemoj samo stajati i ćutati kada smo zajedno. Razgovarajmo prijatno i pažljivo.
  • Budi moje “uvo”prenoseći mi informacije koj ečuješ- tako ću znati šta se dešava!
  • Ako ništa ne čujem možda znam znakovni jezik.
  • Ako i ti znaš znakovni jezik razgovaraj sa mnom- ako ne znaš nauči ga!
  

Zanimljivosti

  • Gluvi često drugu gluvu osobu označavaju posebnim znakom. Taj znak je vezan za tu osobu do kraja života.

  • Ti znakovi nastaju na osnovu neke osobenosti pojedinca, npr kose, ožiljka na licu, boje očiju, frizure, odeće, grimase. Ponekad je znak vezan za prvo slovo imena.

  • Svoje znakove dobijaju i neke čujuće osobe, koje su u kontaktu sa gluvima, ili sa njima rade, npr učitelji, vaspitači, saradnici. Svoj gest retko dobijaju roditelji gluve dece, ali čujuća deca gluvih roditelja često dobijaju znak jednog od roditelja.

  • Znakovi za lična imena nisu univerzalni, npr na znakovnom jeziku nemaju sve „Ane“ i „Dragani“ isti znak.